Школа данас

Основна школа „Свети Сава“ у Великим Црљенима постоји од 1905. године, првобитно као издвојено одељење школе у Вреоцима. До изградње садашњег објекта школа је радила у више мањих. Главни објекат школе саграђен је 1961. године и од тада школа је носила име Стевана Филиповића. Садашње име носи од 2003.године., и у свом саставу поред матичног објекта у Великим Црљенима има и издвојено одељење у Соколову, селу удаљеном шест километара. Занимљив је податак да је школа у Соколову основана 1902. године и да је старија од садашње матичне. Школу похађа 434 ученика и то у Великим Црљенима 396 ученика и 38 ученика у издвојеном одељењу (школска 2019/2020. година). Пре тридесет година школа је имала и више ученика али је сада стабилизована око овог броја. Припада општини Лазаревац и територијално Граду Београду. Једна је од десет основних школа у општини. Највећа је школа у општини по броју ученика после оних из центра општине. Плодно земљиште, и блага клима као богатство површинских и подземних вода, као магнет су привлачили становништво из Динарског подручја и осталих делова Балканског полуострва гда је живео наш народ. Нарочито после другог српског устанка. Са српским становништвом досељавали су се и Роми са различитих страна. Сама општина је до 1971. године припадала ваљевском срезу када је припојена Граду Београду. Свој економски и демографски процват је доживела, као и само место, након другог светског рата . Нагли развој енергетике и рударства привлачило је досељенике са свих страна СФРЈ, не само у Велике Црљене, него и целу општину. Тако је осамдесетих година прошлог века настао привредни гигант са близу 20 хиљада радника који се бавио производњом угља, електричне енергије, изградњом станова и многим другим мањим гранама индустрије.

Матично место, Велики Црљени, налази се на 10 километара северно од Лазаревца, и највеће је место у општини после њега. Помиње се први пут 1732. године а затим 1818. године када је имало 71 кућу са око 400 становника а 1921 године је имало 240 кућа са 1077 становника. Те године се спомињу и ромске фамилије са 30 кућа и око 150 Рома. По попису из 2002. године место је имало 4865 становника када је забележено највише становника, док је на попису из 2011. године имало 4311 становника. Место није сеоско као што је било почетком прошлог века, већ мешовито. По националном саставу је мултиетничко, састављено од 23 различитих народа. У Великим Црљенима је саграђена 1953. године и прва термоелектрана на угаљ у нашој земљи. По последњем попису било је 86 Рома што се не поклапа са стварним подацима које школа поседује, пошто су се многи Роми изјашњавали као Румуни.

Соколово је село у општини Лазаревац, од Великих Црљени удаљено 6 километара. Први пут се спомиње у првој половини четрнаестог века. 1818 године село је имало 18 кућа са око 120 становника, 1844. године 23 куће са 151 становника. По попису из 1921. године село је имало 114 куће са око 550 становника. Те године се спомињу и Роми са 32 куће и око 160 становника. По свим пописима од другог светског рата, насеље је имало између 600-700 становника осим по последњем из 2011 када је тада регистровано 562 становника. Од укупног броја њих 78 се изјаснило да су Роми. Живе у нашој средини пар стотина година, неки су досељени из Бугарске (Крџалије), део је пореклом из Румуније а део из Турске. Деле судбину и суживот, без међунационалних сукоба и екцеса већ пар стотина година. По вероисповести сви су православни. Ромска деца живе у Великим Црљенима и Соколову а основну школу су почели да похађају после другог светског рата. До тада роми нису били обухваћени школским системом. Дуго година је број ромске деце у школи био стабилан и кретао се око 12% док се последњих година број ромске деце дуплирао са тенденцијом даљег раста.